O skvošu

Skvoš je igra za dva ili četiri igrača, koji koriste rekete i lopticu za igru, igra se na posebno konstruisanom terenu za squash – teren, reket i loptica moraju biti po međunarodnim squash standardima (WSF).

Poentiranje u squashu

Meč se sastoji iz više setova, pet najviše (tj. igra se na tri dobijena seta, a nekada i na dva dobijena seta) – zavisno od okolnosti, takmičenja ili organizatora istih. Set se igra do 11 poena, osim ukoliko rezultat ne bude 10:10 (deset oba). U ovom slučaju igra se na dva razlike.

Na svaki servis jedan od igrača osvaja poen.

Ukoliko igrač koji servira pogreši (izgubi poen) servis preuzima protivnik.

Zagrevanje

Pre početka meča igrači koji su na terenu imaju pravo na petominutno zagrevanje – po dva i po minuta sa svake strane terena – da se pripreme za igru i da zagreju lopticu kojom se igra.

U toku zagrevanja oba igrača moraju imati mogućnost da se zagrevaju pod istim uslovima i da imaju jednak posed loptice za igru.

Kada se loptica menja u toku meča, ili ukoliko se meč nastavlja posle nekog prekida, igrači zagrevaju loptu do potrebne temperature ( ≥25oC ) za igru.

Lopticu u bilo kom periodu meča može zagrejati bilo koji od igrača na terenu.

Servis

Igra – meč, počinje servisom. Okretanjem reketa odlučuje se koji igrač prvi servira. Igrač servira sve dok ne izgubi servis.

Servis se izvodi sa mesta za servis service box, tako da ceo deo jednog stopala bude u service boxu. Na početku meča, sledećeg seta ili pri preuzimanju servisa igrač koji izvodi servis bira iz kojeg polja za servis (service boxa) će izvesti udarac.

Igrač menja mesto izvođenja servisa service boxa posle svakog uzastopno osvojenog poena. Kada se servis ponavlja izvodi se sa istog mesta za servis service boxa, sa kojeg je prethodno izveden servis.

Igrač izvodi servis becanjem loptice ili iz ruke ili držeći je na reketu, i zatim izvodi udarac reketom. Ukoliko igrač ne pokuša pri prvom bacanju da udari lopticu, ima pravo da ponovi udarac.

Servis je dobar ukoliko igrač koji izvodi udarac stoji jednom nogom u polju za servis (service boxu) trenutku izvođenja servisa, loptica udari iznad servis linije, a ispod gornje aut linije na prednjem zidu terena (dozvoljeno je da loptica udari i u bočne zidove terena ispod aut linije), i kada loptica po odbijanju ide ka protivnikovoj polovini terena.

Servis se ne izvodi ukoliko protivnički igrač nije postavljen i ukoliko sudija nije rekao trenutni rezultat igre.

Igra

Ukoliko je upućen pravilan servis, igrači naizmenično vraćaju lopticu do greške pri udarcu – vraćanju loptice ili do žalbe jednog od igrača.

Dobro vraćanje

Loptica je dobro vraćena, tj. udarac je dobar, ukoliko se loptica vrati pravilno pre drugog udarca o pod, loptica udari prednji zid iznad donje aut linije, a ispod gornje aut linije bez prethodnog odbitka o protivnika (odeća, telo ili oprema) ili pod (odbijanje loptice od bočnih zidova kao i ka bočnim zidovima je dozvoljeno i ispravno ukoliko je izvedeno bez izbacivanja loptice u aut), ukoliko loptica nije izbačena u aut (ispod donje linije na prednjem zidu, iznad gornje linije na prednjem zidu, iznad linije stakla na zadnjem zidu ili iznad linije iscrtane na bočnim zidovima).

Kontinuitet igre

Oba igrača bi trebalo da se trude da kontinuitet igre traje što je duže moguće i da svojim ponašanjem, igrom i opremom ne narušavaju tok igre.

Sudija može prekinuti igru, ukoliko je potrebno, na period koji je potreban da se obezbedi nesmetan nastavak meča.

Igrači imaju pravo na pauzu od 90 sekundi posle zagrevanja, a pre početka meča i između setova kada mogu da napuste teren, ali moraju biti spremni za igru ili nastavak iste pre isteka ovog vremena.

Uz saglasnost sudije igrač ima pravo da traži dodatni prekid od 90 sekundi u toku igre – neispravnost opreme ili zamena iste.

U slučaju ubacivanja predmeta na teren, ubacivanja opreme, spadanja dela opreme sa bilo kog od igrača i sl. sudija prekida igru do otklanjanja nepravilnosti, objekta i igrači su u obavezi da poštuju sudijsku odluku po pitanju prekida (let, stroke, penalty…).

U slučaju povrede igrača sudija prekida igru do otklanjanja povrede ili donosi odluku o prekidu i igrači su u obavezi da poštuju sudijsku odluku po pitanju prekida.

Osvajanje poena

Igrač osvaja poen ukoliko protivnik ne vrati lopticu pravilno, ukoliko loptica udari protivnika ili ukoliko sudija dosudi stroke.

Žalba

Igrač za vreme trajanja seta, meča ima pravo da se žali na:Odluku markera – da li je loptica dobra ili neProtivnikovo ponašanje na terenuProtivnikovu igru – servis, preterani zamah, smetnje pri kretanju,..Žalba se upućuje sudiji uz podizanje ruke i glasan zahtev (foult, let, out,…)

ISTORIJA SKVOŠA

U preko hiljadu godina čovek je smislio i uživao u mnoštvu igara koje se igraju udaranjem loptice bilo pesnicom bilo nekom vrstom palice bilo reketa. Negde u ranom devetnaestom veku ta opsesija reketima i loptama je dovela do pojave još jedne varijante sporta na veoma neočekivanom mestu – u zatvoru Flit u Londonu. Zatvorenici u Flitu, uglavnom dužnici, rekreirali su se udarajući reketima lopticu o zidove, kojih je bilo mnogo, i tako su začeli igru rackets. Rackets je uznapredovao, nekim čudnim putevima, do Heroua i drugih istaknutih engleskih škola oko 1820. i odatle je potekao i razvio se sport squash (to squash = spljeskati; squash – zvuk pri padu mekog predmeta). Kako se skvoš razvijao tako se razvijala i njegova administrativna struktura. Prve zasebne nacionalne asocijacije koje su formirane, bile su Squash Racket Asocijacija USA 1907. i Kanadska Squash Racket Asocijacija 1911. U Engleskoj je 1928. osnovana Squash Racket Asocijacija. Teren sagrađen u klubu Bat u Londonu na početku XX veka odabran je za uzor standardnih dimenzija skvoš terena (9,75m x 6,4m). Sistem sa poenom za svaku odigranu loptu do 15 je korišćen univerzalno u squashu do 1926. kada je važeći sistem sa promenom servisa do 9 poena uveden i izvan Severne Amerike. Američka igra hardbol je, međutim, nastavila da se igra do 15 poena, a taj sistem je usvojen i za muške profesionalne turnire 1991. godine sa namerom da se mečevi skrate.

Skvoš u Americi

Skvoš je nesporno igran u Kanadi pre 1882., dok ga direktor jedne privatne škole nije doveo u Ameriku. Odmah posle osnivanja asociacije održana su i prva državna prvenstva, kao i kasnije otvoreno prvenstvo (US Open). Skvoš je u Americi igran tvrdom lopticom, ali u neverovatno kratkom periodu ranih ’90., squash u SAD se promenio od pretežnog igranja tvrdom lopticom (hardbol) na pretežno meku lopticu (softbol). Severnoamerički igrači su bili i prvi koji su uvideli lepote skvoš dublova.

Druge nacije

Skvoš se brzo širio u svojim ranim danima, a glavne zone širenja su bile mesta gde su bile stacionirane britanske trupe. Južna Afrika, Indija, Pakistan, Egipat, Australija, Novi Zeland i mnoge druge zemlje su skvoš naučile od vojske i uskoro ga prisvojile. U verovatno najuspešnijoj skvoš naciji svih vremena, Australiji, skvoš je začet kroz kontakte sa vojskom. Iako su prvi skvpoš tereni u Australiji napravljeni 1913. u Melburnu klubu u Viktoriji, zvanična skvoš asociacija nije postojala do 1934. Posle osnivanja asocijacije održana su i prva državna prvenstva, ali je tek ’60. skvoš doživeo pravi uzlet u Australiji. Veća komercijalna ulaganja su stigla u ovaj sport i javni skvoš centri su počeli da niču po celoj zemlji, dovodeći tu igru mnogo široj publici. Taj porast je doveo do neverovatnih međunarodnih uspeha, tako da mnogi među najboljim igračima sveta dolaze sa australijske scene. Najuspešnija igračica svih vremena je Heder Mekej, pošto je bila neporažena na međunarodnim takmičenjima zapanjujućih 19 godina. Ona je inače izabrana za jednu od pet najuspešnijih sportiskinja XX veka. U Nemačkoj je squash rođen dva puta! Prva kolevka mu bio je Berlin 1930. kada je prva četri terena napravio Dr Ernst von Siemens, šef tehnološkog odeljka elektronske kompanije koja nosi njegovo ime, i on je započeo redovne aktivnosti zaposlenih kompanije pa čak i međunarodna takmičenja. Usledilo je još terena, ali su tokom rata svi oni korišćeni za čitav niz drugih namena. Nemačka Squash Asociacija je osnovana 1973., a dve godine posle formiranja održano je prvo nacionalno prvenstvo i u roku od svega nekoliko godina bilo je preko 6000 terena i 2 miliona igrača u toj naciji – najspektakularniji razvoj skvoša bilo gde u svetu. Od svih zemalja gde se skvoš igra Pakistan je najveća enigma, jer je stvorio čitav niz neverovatnih skvoš šampiona u zemlji gde još uvek ima manje od 400 terena. Nijedna istorija skvoš ne može biti kompletna bez pominjanja neverovatnih podviga dinastije Khan. Jahangir Khan, sada predsednik svetske skvoš federacije, dominirao je ovim sportom 14 godina, pošto je Jansher Khan preuzeo primat 1989. i time započeo raspravu koji je JK najveći igrač. Mnoge druge nacije su doživele fantastičan razvoj skvoša, koji se razvijao sporo početkom stoleća a onda ubrzano u poslednjih trideset godina. U svakoj zemlji osnova priče je ista. Grupa entuzijasta počinje da igra i promoviše igru koja se, zbog kvaliteta koje sadrži i intezivne rekreacije u spoju sa takmičenjima koja sve zaokupljaju, brzo razvija i postaje važan sport u toj zemlji. Formula koja je dovela do porasta njegove popularnosti u zemljama u kojima je uveliko tradicija sada se ponavlja i u mnogim novim skvoš nacijama, po celom svetu.

Svetska skvoš scena

U njegovim ranim danima međunarodni skvoš su kontrolisale Engleska i SAD, ali su se 1966. sreli sa predstavnicima ovog sporta iz drugih zemalja u Londonu i složili da formiraju Međunarodnu Skvoš Asocijaciju (ISRF), čiji je sastanak održan 1967. ISRF se uspešno razvijala i spojila sa ženskom skvoš federacijom 1985. Godine 1992. je ime federacije promenjeno u Svetska Squash Federacija (WSF), čime je konačno priznato da je ovaj sport svuda bio poznat kao SQUASH. WSF je bila od presudnog značaja za prihvatanje skvoša kao medaljnog sporta na igrama Komonvelta, gde se prvi put igrao 1998., kao i na Panameričkim igrama, gde je prvi put igran 1995., Azijskim igrama i Sveafričkim igrama.

Skvoš danas

Skvoš se danas igra u 187 država na više od 50 000 terena sa preko 2 500 000 igrača. Godine 1993. je stvorena Muška Profesionalna Skvoš Asociacija (PSA) koja godišnje održi nekoliko internationalnih turnira sa ukupnim nagradnim fondom od gotovo 3 miliona dolara. Turneja posećuje svoje uobičajene tačke u Evropi, Aziji i SAD, ali održava važna takmičenja i na takvim mestima kao što su Južna Amerika, Afrika, Dubai, Katar, itd. Ženska međunarodna profesionalna skvoš asociacija (WSA) je nastala 1985. i uspela je da izgradi isplativi sistem turnira sa ukupnim nagradnim fondom od gotovo million dolara. WSA je pripojena PSA 2018-te godine i od tada kreće još veći uspon profesionalnih turnira u obe kategorije.

Budućnost skvoša

Budućnost skvoša nikad nije bila svetlija. Tehnologija je zauvek uzdrmala uvek prisutna ograničenja ove igre reketom, lopticom o zid. Reketi su danas znatno lakši i čvršći, što igru čini uzbudljivom. Sada se igra lopticom istog standarda, širom sveta. Prenosni teren od stakla sa svih strana nastao je ranih 1980. Time je znatno povećano gledalište za profesionalna takmičenja što je donelo veće iznose od sponzora. Televizijski prenosi su takođe postali realnost uz staklene zidove i HD tehnologiju slike. Pošto tereni mogu biti prenosivi, skvoš turniri su održavani na lokacijama koje oduzimaju dah: u Grand Central Terminalu, čuvenoj njujorškoj železničkoj stanici; u Keneri Vorfu, ultramodernom tržnom centru u Londonu; u Rojal Albert Holu; u Simfoni Holu, svuda prepoznatljivoj bostonskoj Sali; i, najčuvenije, u podnožju piramida u Gizi, pored Kaira. Ovi zapaženi događaji su najistaknutiji pomaci posvećenosti skvošu u dvadeset prvom veku. Igra je postala globalna. Skvoš je od poznatog američkog časopisa Forbes izabran za najzdraviji sport, ispred plivanja, veslanja, košarke, itd. Očekuje se da skvoš postane i deo olimpijskih igara 2024. godine, što bi bio najveći i najvažniji korak za ovaj sport, jer su OI jedine gde skvoš nije zastupljen.

Skvoš se igra preko 150 godina, doživeo je senzacionalan rast poslednjih trideset godina, i sada se očekuje da postane jedan od najvećih i najpopularnijih sportova. Nacionalne skvoš organizacije postoje u 185 zemalja sveta, što je broj veći u odnosu na većinu drugih sportova.